Sifon na -Вороныа

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Pet Nov 06, 2009 10:49 pm

-1775 metara ispod povrsine Zemlje je nadjen sifon koji je preronio Ukrajinski tim speleoronilaca predvodjen Yury Kasjan-om. Duzina sifona iznosi 140 metara a max dept 46 metara. Istrazivanjem suvozemnog dela pecine posle ovog sifona ekipa se speleoloskim tehnikama spustila do - 2191 metara ( 7,190 f ). Ovim je poduhvatom Krubera je dodatno produbljena i i dalje predstavlja najdublji objekat ovakvog tima. Istrazivanja u njoj se vrse od 60' godina od kada je i otkrivena.

Inace da bi se doslo do ovog zadnjeg sifona potrebno je preroniti tri predhodna. NE zelim ni da pomislim koliko je ljudstvo potrebno za transport opreme kroz suvi deo i koliko su morali puta roniti da bi preneli opremu. E a sada i jedan info da se u njoj dogodila povreda, nisam siguran koje godine. Mislim da ja je kamen pao na stopalo i potpuno ga smrskao. Akcija spasavanja je uspesno obavljena ali je trajala nedeljama i tona para je potrosena. Na svu srecu povreda se dogodila u transportu ronilacke opreme pre prvog sifona

http://snowcave.ru/mcrgo/caves/arabika/krubera_profile_large.gif
Profil jame sa sifonima

Ako nekog interesuje mogu i ingo o prethodna dva sifona da napisem . . .

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Pet Nov 06, 2009 10:49 pm

Voronja i Krubera su dva imena za isti objekat

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sub Nov 07, 2009 3:16 am

Kao put u srediste zemlje! Vrlo zanimljivo...

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od ProUrke taj Ned Nov 08, 2009 2:58 am

Samo pokusavam da zamislim logistiku ovakve ekspedicije, i odma se zamrznem... Smile

ProUrke

Broj poruka : 355
Godina : 39
Lokacija : Beograd - Komiža
Datum upisa : 23.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Dixie RK Sebastian taj Ned Nov 08, 2009 3:56 am

Ovo je fenomenalno ! Piši još ! Shocked

Dixie RK Sebastian

Broj poruka : 334
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 30.11.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Uto Nov 10, 2009 10:02 pm

Malo sam u skripcu sa vremenom pa evo dobrog teksta na engleskom, vise trenutno ne mogu da vam ponudim ali cim nadjem vremena. . .

The Voronya Cave (also spelled as Voronja Cave) aka Krubera Cave (the preferred name), is the deepest known cave on Earth. It is located in the Arabika Massif of the Gagrinsky Range of the Western Caucasus, in the Gagra district of Abkhazia, Georgia.
The altitude difference in the cave between the entrance and the deepest explored point (its depth) is 2,191 ± 20 metres (7,190 ± 66 ft). The cave became the deepest in the world in 2001 when the expedition of the Ukrainian Speleological Association reached a depth of 1,710 m (5,600 ft), which exceeded the previous deepest cave, Lamprechtsofen in the Austrian Alps, by 80 m. In 2004, for the first time in the history of speleology, the Ukrainian Speleological Association expedition crossed the 2,000 m depth mark and explored the cave to -2,080 m (−6,824 ft). The current maximum depth of 2,191 m was reached during a 46 m deep dive by Gennadiiy Samokhin into the terminal sump during the expedition of the Ukrainian Speleological Association in August–September 2007.[1] The cave remains the only cave on Earth deeper than 2,000 metres.

Location and background



Map of the Arabika Massif, showing the location of Krubera Cave and its projected resurgences
The Arabika Massif, the home of Krubera (Voronya) Cave, is one of the largest high-mountain limestone karst massifs in the Western Caucasus. It is composed of Lower Cretaceous and Upper Jurassic limestones that dip continuously southwest to the Black Sea and plunge below the modern sea level.
To the northwest, north, northeast, and east, Arabika is bordered by the deeply incised canyons of Sandripsh, Kutushara, Gega and Bzyb rivers. The Bzyb River separates Arabika from the adjacent Bzybsky Massif, another outstanding karst area with many deep caves, including the Snezhnaja-Mezhonogo-Iljuzia System (-1,753 m or −5,751 ft) and Pantjukhina Cave (-1,508 m or −4,948 ft). To the southwest, Arabika borders the Black Sea.
The Arabika Massif has a prominent high central sector with elevations above the tree line at ~1,800–1,900 m (5,900–6,200 ft). This is an area of classical glaciokarstic landscape, with numerous glacial trough valleys and cirques, with ridges and peaks between them. The bottoms of trough valleys and karst fields lie at elevations of 2,000–2,350 m (6,600–7,700 ft), and ridges and peaks rise to 2,500–2,700 m (8,200–8,900 ft). The highest peak is the Peak of Speleologists (2,705 m (8,870 ft)) but the dominant summit is a typical pyramidal horn of the Arabika Mount (2,695 m (8,840 ft)). Some middle- to low-altitude ridges covered with forest lie between the central sector and the Black Sea. A plateau-like middle-altitude outlier of the massif in its south sector is Mamzdyshkha, with part of the plateau slightly emerging above the tree line.
Among several hundred caves known in the Arabika Massif, fifteen have been explored deeper than 400 m and five deeper than 1,000 m
Krubera Cave is located at 2256 m asl in the Ortobalagan Valley, a perfectly shaped, relatively shallow, glacial trough of the sub-Caucasian stretch, which holds the advanced position in the Arabika's central sector relative to the seashore. Since 1980, Ukrainian cavers have been undertaking systematic efforts in exploring deep caves in the Ortobalagan Valley, resulting in exploration of the Krubera Cave to its current depth and of the Arabikskaja System to depth of -1,110 m (−3,642 ft). The latter consists of Kuybushevskaya Cave (also spelled as Kujbyshevskaja; −1,110 m) and Genrikhova Bezdna Cave (−965 m to the junction with Kujbyshevskaja). Another deep cave in the valley, located in its very upper part and explored by Moldavian and Ukrainian cavers is Berchilskaya Cave, 500 m (1,600 ft) deep. All large caves of the Ortobalagan Valley likely belong to a single hydrological system, connected to large springs at the Black Sea shore. The direct physical connection of Krubera Cave with the Arabikaskaja System is a sound possibility, although not yet physically realized.

Geology

The Ortobalagan Valley extends along the crest of the Berchil'sky anticline, which gently dips northwest. The cave entrances are aligned along the anticlinal crest (Figure 2) but the caves are controlled by longitudinal, transverse, and oblique fractures and faults and comprise complex winding patterns in the plan view, remaining largely within and near the anticlinal crest zone. The caves are predominantly combinations of vadose shafts and steep meandering passages, although in places they cut apparently old fossil passages at different levels (e.g., at -2,100–2,040 m (−6,890–6,693 ft) in Kujbyshevskaja and Krubera caves, -1,200–1,240 m (−3,937–4,068 ft) and -980–1,150 m (−3,215–3,773 ft) in the non-Kujbyshevskaja branch of Krubera Cave, etc.). The deep parts of Krubera display a more pervasive conduit pattern with a mixture of phreatic morphology, characteristic of the zone of high-gradient floods, which can be up to 400 m above the low-flow water table, and vadose downcutting elements that are observed even below the water table.
The core part of the Arabika Massif is composed of the Upper Jurassic succession resting on the Bajocian Porphyritic Series, which includes sandstones, clays and conglomerates at the top, and tuff, tuff sandstones, conglomerates and breccia, porphyry and lava. The Porphyritic series forms the non-karstic basement of Arabika, which is exposed only on the northern and eastern outskirts, locally in the bottoms of the Kutushara and Gega River valleys. In the central part of Arabika the Cretaceous cover (Valanginian and Hauterivian limestones, marls and sandstones) is retained only in a few ridges and peaks, but it lies intact through the low-altitude ridges to the south-west of the central part. There the Cretaceous succession includes Barremian and Aptian–Cenomanian limestones and marly limestones with abundant concretions of black chert.
The Upper Jurassic succession begins with thin-bedded Kimmeridgian–Oxfordian cherty limestones, marls, sandstones and clays, which are identified in the lower part of Krubera Cave. Above lies the thick Tithonian succession of thick-bedded limestones with marly and sandy varieties. Sandy limestones are particularly abundant through the upper 1,000 m sections of deep caves of the Ortobalagan Valley.
The tectonic structure of Arabika is dominated by the axis of the large sub-Caucasian anticline (oriented NW-SE), with the gently dipping southwestern mega-flank, complicated by several low-order folds, and steeply dipping northeastern flank (Figure 3). The axis of the anticline roughly coincides with the ridge bordering the Gelgeluk Valley to the north. Located on the southwestern flank of the major anticline is another large one (Berchil'sky), in which the crest is breached by the Ortobalagan Valley. There are several smaller sub-parallel anticlines and synclines farther southwest, between the Berchil' Ridge and the coast.
The plicative dislocation structure of the massif is severely complicated by faults, with the fault-block structure strongly controlling both cave development and groundwater flow.[2] Major faults of the sub-Caucasian orientation delineate several large elongated blocks that experienced uplift with different rates during Pliocene and Pleistocene. This had a pronounced effect on the development of deep groundwater circulation and of Krubera Cave in particular. Both longitudinal and transverse faults and related fracture zones play a role in guiding groundwater flow; the latter guide flow across the strike of major plicative dislocations, from the central sector toward the Black Sea.


Hydrogeology

Major on-shore karst springs with individual average discharges of 1 to 2.5 m3/s (35 to 88 cu ft/s) are located at altitudes ranging from 1 m (3.3 ft) (Reproa Spring) to 540 m (1,800 ft) (Gegsky Vodopad). Two of them are located in the shore area; these are Reproa (average discharge 2.5 m3/s or 88 cu ft/s; altitude 1 m or 3 ft 3 in above sea level) and Kholodnaja Rechka (1.2 m3/s or 42 cu ft/s; 50 m or 160 ft a.s.l.). Two more major springs are located in the river canyons bordering Arabika to the east: Goluboe Ozero in the Bzyb canyon (2.5 m3/s or 88 cu ft/s; 90 m or 300 ft a.s.l.) and Gegsky Vodopad in the Gega canyon (1 m3/s or 35 cu ft/s; 540 m or 1,800 ft a.s.l.). There are also several smaller springs in the Gagra town.
Some boreholes located along the shore of the Black Sea yield karstic groundwater from depths of 40–280 m below sea level. Other much deeper boreholes tapped low-salinity karstic waters at depths of 500 and 1,750 m in the Khashupse Valley near Tsandripsh and 2,250 m near Gagra.[3][4] This suggests the existence of a deep karst system and vigorous karst groundwater circulation at depth.
Submarine springs are known in the Arabika area, emerging from the floor of the Black Sea in front of the massif. Shallow springs at depths of 5–7 m can be reached by free dive near Tsandripsh. Kiknadze (1979) reported submarine springs near the eastern part of Gagra at depth of 25–30 m[5] and Buachidze and Meliva (1967) revealed submarine discharge at depths up to −400 m by hydrochemical profiling.[3] Recently an outstanding feature of the sea floor topography near Arabika has been revealed[6] from a digital bathymetric map that combines depth soundings and high-resolution marine gravity data. This is a huge submarine depression in front of the Zhovekvara River mouth, which has dimensions of about 5 x 9 km and a maximum depth of about 380 m (1,200 ft). The Arabika Submarine Depression is a closed feature with internal vertical relief of about 120 m (390 ft) (measured from its lowest rim) separated from the abyssal slope by the bar at a depth of about 260 m (850 ft). It has steep northern and northeastern slopes (on the side of the massif) and gentle south and southwestern slopes. Its formation is apparently karstic. Presently this depression seems to be a focus of submarine discharge of the karst systems of Arabika.
The speleological explorations and a series of dye tracing experiments conducted during the 1980s under the coordination of Alexander Klimchouk have radically changed previous notions of the hydrogeology of Arabika, revealed its outstanding speleological perspectives and strongly stimulated further efforts for exploration of deep caves. Tracers injected in the Kujbyshevskaja Cave and the Iljukhina System were detected in the Kholodnaja Rechka and Reproa springs, proving groundwater flow to the south-southwest across major tectonic structures over a distance of 13–16 km as the crow flies (Figure 1). The tracer from Kujbyshevskaja Cave was also detected in a borehole located between these two springs, which yields groundwater from a depth of 200 m (660 ft) below sea level. This has been interpreted as an indication of the connection of the cave with the submarine discharge. The large "Central Karst Hydrologic System", which encompasses most of the southeastern flank of the Arabika anticline, had been identified in this way. The system became the deepest in the world with its overall vertical range of about 2,500 m (8,200 ft) (measuring to the borehole water-bearing horizon) or even 2,700 m (8,900 ft) (measuring to the deepest reported submarine discharge points).
Another tracer was injected in the Moskovskaja Cave (−970 m) and detected at the Gegsky Vodopad spring, indicating the presence of a karst hydrologic system comprising the northeastern flank of the Arabika anticline (the "Northern System"). No connections have been revealed with yet another major spring, Goluboje Ozero in the Bzyb River canyon, although it apparently drains a large area of the eastern sector of the massif (the hypothetical "Eastern Karst Hydrological System"). It is not clear where Sarma Cave (−1,550 m) drains to, Goluboje Ozero to the southeast or Reproa to the southwest, at the shore.
The results of the dye-tracing tests demonstrated that groundwater flow is not subordinate to the fold structure but is largely controlled by faults that cut across the strike of major folds, and that the large part of the central sector of Arabika is hydraulically connected to the springs along the seashore and with submarine discharge points.
Krubera Cave has an extremely steep profile and reveals a huge thickness of the vadose zone. The lower boundary of the vadose zone (the top of the phreatic zone) is at an elevation of about 110 m (360 ft) at low flow, which suggests a low overall hydraulic gradient of 0.007-0.008. Low-TDS groundwater is tapped by boreholes in the shore area at depths of 40–280, 500, 1,750, and 2,250 m below sea level, which suggests the existence of a deep flow system with vigorous flow. Submarine discharge along the Arabika coast is reported at depths up to ~400 m b.s.l.
It is difficult to interpret these facts in terms of the development of karst systems controlled by contemporary sea level, or within the range of its Pleistocene fluctuations (up to −150 m). In combination with the existence of the Arabika Submarine Depression, all these facts point to the possibility that karst systems in Arabika could have originated in response to the Messinian salinity crisis (5.96–5.33 Ma)[6] when the Black Sea (Eastern Paratethys) could have almost dried up, as did the adjacent Mediterranean, where the dramatic sea level drop of ~1,500 m is well established.

Za sledecu put cu sigurno naci vise vremena . . .

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Ned Nov 15, 2009 11:37 pm

EVo jos info o pecini
Prevod je los jer je koriscen google translate, jbg


Историја истраживања
Рана истраживања

На почетку 20. века, Арабика је посетио чувени француски спелеолог, Едуар-Алфреда Мартела, који је објавио више дела о масив .. Током 1909-10 познати руски научник Александар Крубер крш, крша оснивач науке у Русији, изводе неке области студија у Арабика. Он је објавио своје опсервације у низу Арабика специфичне радове и кроз неколико великих монографија. Током наредне 50 година без посебне студије су предузете од крша и пећинама у региону, иако је карста Арабика наведени у многим радовима који се баве регионалним геологија и хидрогеологија.
1960

У раним 1960, грузијски спелеолозима водио Л. Маруасхвили почело истраживање пећине у високим сектору масива .. Међу неколико спиља, они су прва истраживања отвореног Гласан 60 метара вратила у Ортобалаган долини и добио име после Александра Крубер. Први истраживачи су заустављени од стране непроходан цедила на -95 м, што је довело завојима пролаз искључен из подножју улаза вратила. Пећина је остао углавном занемаривана током наредних 20 година, иако повремено посећују роници спелеолошке различитих клубова. Пре 1980 нема пећине дубље од 310 м (1000 стопа) познат у Арабика.
1980

Нова епоха у пећини истраживања у масиву Арабика почео 1980, када Кијев Спелеолошка клуба, на челу са Александром Климцхоук, почело истраживање пећине тамо. Они су усвојили приступ пећину претрагу и темељна истраживања која су истраживања у области дефинисане и систематско испитивање пећине границе, кроз укопавање шљунак пригушнице која стеже и проширивање претходно опструирала истраживања. Ортобалаган Долина је изабрана као примарни фокус за напоре Украјине. Овај приступ, затим у наредним годинама од стране других спелеолошке клубова који се придружио истраживању активности у различитим деловима Арабика, резултирала је открићем многих дубоких пећина, укључујући пет пећина дубље од 1.000 метара

У долини Ортобалаган, украјински Спелеолози направио помаке у Кујбысхевскаја пећина на -160 м, а гура га -1.110 м (-3.642 стопа) од 1986 до низа масовних болдер пригушнице. Они су пробили непроходан провући на -120 м, Генрикхова Бездна пећина и на крају је повезан са Кујбысхевскаја на -956 м, 1987. Резултанта система је назван Арабикскаја система.

Од 1982 па надаље, Кијев Спелеолози почео систематски ради у Крубера Пећина, која се налази мање од 200 метара од улаза Кујбысхевскаја, у нади да се повежу са Арабикскаја система и повећање укупне дубине од 60 метара Истраживања напредовале споро, јер критички збијено меандрима између јаме потребне огромне количине посла да их прошире на подношљив величине. Пећина је гурнути -340 м током 1982-1987. Два "прозора" у вертикалном јами на дубини од 220-250 м су документовани на мапи пећина, али је остао неистражен. Током овог периода пећина добила свој други, алтернативни назив Вороња (Вране ') Пећина, због броја вране гнезде у улазу вратила.
1990-раних 2000с

Политичких и етничких сукоба у Абхазији у току 1992-4 последицу нестабилност и граничних проблема, који су трајали више од наредне године. Овај спелеолошких истраживања обустављена у Арабика. Неке стабилизације ситуације у 1998, јер је омогућио обнављање истраживања напора да се одвијају у региону.

1999, експедицији Украјински Спелеолошка удружења (Укр.СА) предводи Јуриј Касјан направио велики пробој у Крубера пећина по откривању и истраживању две гране иза прозора на дубини од 220-250 м Ове гране се протезао у два различита правца. "Главна филијала" испитиван је на -740 м, а "Некујбысхевскаја Филијала" до -500 м

Године 2000, Главне филијале је брзо гурнула од вишестепене експедицији Укр.СА у августу да -1,200 м, а у септембру -1,410 м

У јануару 2001, Укр.С.А. Експедиција истраживали пећине до -1.710 м (-5.610 стопа) што је најдубље пећине на свету. По први пут у историји спелеологија, најдубље пећине на свету су основана изван западне Европе. Од 2001, Крубера истраживања које Укр.СА су предузете у оквиру вишегодишњег пројекта под називом "Цалл Оф Бездан", координирана А. Климцхоук, Ы. Касјан, Г. Самокхин и К. Марковскоы. Поред Украјински спелеолозима, Спелеолози из многих земаља, као што су Француска, Шпанија, Русија, Молдавија, Бугарска, Велика Британија, Ирска, Израел и Литванија су учествовали у различитим експедицијама на Укр.СА
[уреди] 2001-данас

Главни догађаји у истраживању Крубера Пећина у наредним годинама били су следећи (види слику 4 за место локација):
[уреди] 2001

* Август: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Четири подземна логора основана у пећину: Главна филијала у на -500, -1.200 и -1.400 м, а у Некујбысхевскаја Филијале на -500 м Систематски преглед и упорној потенцијалних води у дубоким деловима Главне филијале; пењање у Лампрецхтсофен притока, укопавање шљунак чок у Некујбысхевскаја Филијале.

2003

* Август: експедицији Кијева Спелеолошка ЦАВЕКС клуба и тима. Тестиран и прошао у високе пећи -1.440 м (сада познат као високе пећи 1), истраживао после високе пећи секцији за грубо -1.660 м наставили пењање у Лампрецхтсофен притока.

2004

* Јул: ЦАВЕКС Тим је њихова посебна истраживања, преко Укр.СА пројекта, у Крубера пећина. Наставак истраживања секцију високе пећи даље 1 на -1.410 м, постигнут наредних високе пећи (високе пећи 2 - "Плава језеро") у дубини тврдио да је -1.840 м Дубина те тачке према наредним Укр.СА Истраживање је -1.775 м

* Август: Укр.С.А. експедиција на челу са Николајем Соловјов и Александар Климцхоук. Главна филијала у, анкетирали пост високе пећи серије, основан камп код -1.640 м открио да доведе до новог одељка ( "Пут до снова") и истраживао да -1.840 м Истражио Узхгородскаја серије у горњем делу Крубера од пењања 80 м висок вратила у Меандар Крым. Наставак рада у Некујбысхевскаја Филијале.

* Октобар: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Главна филијала у, открио увести нови одељак иза Великог Јунцтион на -1.790 м Истраживао овај одељак под називом "Уиндоус" на слепа коморе под називом "Више од игре" на -2.080 м Дубина марке од 2.000 м је прошло за први пут у историји спелеологија.

2005

* Фебруар-март: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Главна филијала у, и даље истражује "Уиндоус" серије у којима су тестирани више страна води и неколико сумпс. -1.980 М високе пећи у под називом "Квитоцхка" је изгласан Ноколаы Соловыов и наставак нашао иза њега.

* Јул: ЦАВЕКС тим експедиције. Истражени део иза Квитоцхка високе пећи за високе пећи даље у -2.140 м

* Август: Укр.С.А. експедиција на челу са Николај Соловыов. Наставак копање и пробила шљунак сауг на -500 м, Некујбысхевскаја Филијале, је истраживао на следећи камен сауг на -640 м

* Октобар: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Истраживање изван Квитоцхка дно окна је отказана због изненадне поплаве. Основан камп код -1.960 м Врши верификацију анкете на -1.200 м од хыдролевеллинг проценити прецизност стандардне Укр.СА анкета (руски географско друштво групи). Наставак пењање у Лампрецхтсофен притока до +210 м у односу на раскрсници.

2006

* Август-септембар: Укр.С.А. експедиције координира Јуриј Касјан. Главна филијала у терминалу високе пећи зове Два Капитана ( "Два капетана") тестиран је од стране Геннадиы Самокхин до дубине од 17 м, што укупно проширено дубине Крубера Пећина до 2.158 м (7.080 стопа). У Некујбысхевскаја филијале, група на челу са Кырыл Марковскоы пробио шљунак сауг на -640 м, истраживали наставак за -1.004 м

2007

* Јануар: ЦАВЕКС тим експедиције. Обавља роњење у терминалу "Два Капитана" високе пећи и тврдио да донесе -30 м испод дубине вода. Међутим, карактеристика морфологије подводни пролаз пријавити тим нису потврђена накнадно истраживање, а не сигурност линија је пронађена дубље од 16 метара

* Август-септембар: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Главна филијала у, Геннадиы Самокхин ронили терминала "Два Капитана" за високе пећи дужине 140 м и дубину од -46 метара, што поставите нову дубину за Крубера пећина на 2.191 м (7.190 стопа). После лакта на -35 метара подводни пролаз даље до дубине под стрмим углом. Такође у дубоким деловима Главне филијале, неколико страни пролаза и сумпс на различитим дубинама је истражи. На страни грана која је раније завршила на -1.775 м од "Плава језеро" високе пећи, серију ваздушних путева испуњен испитиван је иза високе пећи, одвојена од шест сумпс посредника. Најдаље високе пећи ", Ыантарны", испитиван је на 130 метара дужине и 19,5 м, дубине и наставља. Најдубља тачка у овој области је постигнут на -1.841 м У Некујбысхевскаыа филијале, група на челу са Кырыл Марковскоы наставили упознавање нових и проширена води дубине од ове гране до -1.293 м

2008

* Септембар: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан. Истражио Некујбысхевскаыа Филијале до дубине од 1.390 м (4.600 стопа).

2009

* Август-септембар: Укр.С.А. експедицију предводи Јуриј Касјан је још више гурнула Некујбусхевскаыа Филијала у сифон на дубини од 1.557 м (5.110 стопа).

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Sre Dec 09, 2009 3:38 am


Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sre Dec 09, 2009 4:00 am

Matija pomocu kog instrumenta tacno mere dubinu pecine?

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Sre Dec 09, 2009 5:52 am

Olovka, sveska, i busola. Tacna dubina i penetracija od ulaza se zna tek posto se objekat ceo izmeri i nacrta. Sracunaju mu se "skracenja" i onda dobijes cifru. Metoda kao takva ima greske od po par metara u zavisnosti od coveka i udaljenosti od pocetne merne tacke, brojnosti tacaka. Od toga koliko je covek iskusana ali i pored toga uvek dolazi do greske u ocitavanju azimuta te stoga i kontra-azimutakoja u svakoj mernoj tacki slazu po malo. Sto objekat ima vise tacaka za merenje to je greska veca ali na kraju ne znacajna. Ne postoji aparat koji ocitava udaljenost od povrsine, barem ne meni poznat da ga neko koristi. Mozda geolozi, rudari (u sta sumljam )ali je nepotreban nama. Za grubu procenu se racuna preko vertikala iskoriscenog uzeta posto znas koliko je duzine uze ( uzat su uvek izmerena ) koje si iskoristio da savladas neku vertikalnu povrsinu.
Merenja objekata u toku ronjenja obuhvataju uzimanje azimuta, kontrazimuta, duzine i dubine izmedju tacaka. Nagib izmedju tacaka izracunavas preko razlike u dubini, dok na suvom tu info nemas pa se mucis sa skracenjem koje racunas preko pitagorine teoreme ( imas samo nagib i udaljenost) . Za merenje je najbolje ne koristiti kompas koji nosimo na ruci vec poseban koji bi smo nosili uskljucivo za potrebe snimanja.

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sre Dec 09, 2009 10:24 am

Mislio sam da postoji nekakav instrument tipa altimetra koji meri pritisak pa da na osnovu toga znas na kojoj si dubini u odnosu na tacku ulaza u pecinu.

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od SRDJAN taj Sre Dec 09, 2009 10:41 am

To imas na svakoj rucnoj navigaciji

SRDJAN

Broj poruka : 1570
Godina : 44
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 15.12.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Sre Dec 09, 2009 10:52 am

Ja ga nikada nisam unosio u pecinu. Mislim da je drug imao na satu ali ga nikada nisam pitao kako funkcionise u objektu. On sam po sebi dosta masi u zavisnosti od spoljasnjeg pritiska. Prilikom rada na Lovcenu je pre velike kise " pala" visina za oko 130m a mi smo konstantno bili i baznom kampu. I na jamu od 2000m to je velika greska. Zato se ne koristi. Verovatno postoje precizniji ali bi nas opet zezao i u krajnjoj liniji nemamo potrebu za njim U PECINI. Opet se sve mora meriti rucno .

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sre Dec 09, 2009 11:29 am

Tritonci jel imate mapu Krupaje u 3D modu? I ako nije problem okačite je na forum.

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od TRITON taj Sre Dec 09, 2009 12:02 pm

Snimili smo je do 72m dubine sa svim kanalima, a spremamo se da je snimimo do 105m. Naravno imamo grube koordinate, kurs, razdaljine i dubine do 123m. Samo velicine prostorija nisu snimljene. Uradjena je u ACAD-u u 2D I projekcija i presek. Sa 3D modelom se jos nismo pozabavili, ali kad ga uradimo bice na sajtu. U principu 3D je vise sminka i za "sirkoke narodne mase" jer je za njih razumljiviji.

Pozdrav

TRITON

Broj poruka : 283
Godina : 49
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 16.09.2009

Pogledaj profil korisnika http://www.triton-ast.rs

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sre Dec 09, 2009 12:21 pm

Moze i taj 2D do 73m. Kad ce moci da se vidi na sajtu?

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od TRITON taj Sre Dec 09, 2009 12:37 pm

Laughing Nemanja, pa ti me bar poznajes. Ako te zanim svrati pa cu ti pokazati, a na site ide tek kada bude sve gotovo. Cool

TRITON

Broj poruka : 283
Godina : 49
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 16.09.2009

Pogledaj profil korisnika http://www.triton-ast.rs

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od _ taj Sre Dec 09, 2009 1:21 pm

Ma dobro ne "gori pod nogama", kad sve zavrsis cucemo se.

_

Broj poruka : 469
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od msasha taj Čet Dec 17, 2009 6:36 am

Petkovic Matija ::Ja ga nikada nisam unosio u pecinu. Mislim da je drug imao na satu ali ga nikada nisam pitao kako funkcionise u objektu. On sam po sebi dosta masi u zavisnosti od spoljasnjeg pritiska. Prilikom rada na Lovcenu je pre velike kise " pala" visina za oko 130m a mi smo konstantno bili i baznom kampu. I na jamu od 2000m to je velika greska. Zato se ne koristi. Verovatno postoje precizniji ali bi nas opet zezao i u krajnjoj liniji nemamo potrebu za njim U PECINI. Opet se sve mora meriti rucno .

Matija, evo šta sam ja uspeo da pronadjem :

http://www.youtube.com/watch?v=q8RcIJpakbI&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=UHl-BEllzgk&NR=1 na 2:13 se vidi CASIO (rekao bih Pathfinder) koji pokazuje -2130m ...da li je to može biti precizno ili ga koriste reference radi ?

Baš me je zainteresovalo ovo kada sam pročitao prethodne postove. Ovi snimci su postavljeni na youtube pre neki dan...poslao sam poruku autoru...pa se nadam da kada mi odgovori može da se dobije još informacija iz o svemu ovome, kako pretpostavljam da je snimke postavio neko iz ekipe. Takodje mislim da ima zanimljivih detalja za komentarisanje na slikama i snimcima .

Pozdrav

msasha

Broj poruka : 1
Datum upisa : 12.12.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Čet Dec 17, 2009 10:23 pm

Ne znam koliko je precizan. Za snimanje ne vidim potrebu za takvim podatkom. Ti malo masis u snimanju, on u pokazivanju i kome da verujes? Kada istrazujes veliku jamu ili pecinu ne spustas se do kraja odmah. Niti mozes snimiti i istraziti u jednom ulasku. Te ce tim morati da ima dosta ulazaka i znaces napamet put kojim se kreces. Tako ces i znati uvek na kojoj si dubini. Sa druge strane sat je neizbezan jer drugacije neces znati koliko si vremena proveo pod zemljom. Izgubis pojam o vremenu pogotovo ako spavas u objektu. MORAS zati kada treba da krenes da se vracas jer po dogovorenom vremenu od ulaska ekipe, ako si ista ne vrati, obavestava se i organizuje tim za spasavanje jer se predpostavlja da je doslo do nezgode. Nesto mi govori da ovo sve znas
KOmentar mogu dati samo pozitivan ekipi sa snimka. Svaka im cast. Ukoliko mislis na provlacenje kroz restrikciju punoj vode tu nema reci o ronjenju. Pogotovo ne na dah, posto mislim da na to ciljas, na par metra. Plafon je nizak i glavu moras na kratko da potopis ali se vidi da voda nije skroz do plafona. Potopio se potpuno radi snimka.
Ukoliko ne odgovori mozemo naci mail kluba i pokusati sa njim . . .

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Ned Dec 19, 2010 11:18 pm

Pozdrav,
Nastic Ivan, clan Drustva Istrazivaca Vladimir Mandic Manda, je ove godine bio jedan od 20 ucesnika ekspedicije koja je za cilj imala dalje istrazivanje Krubere. Ideja da se transportuje ronilacka oprema do dna i izvrsi dalje istrazivanje nije do kraja izvrsena. Pored ronjenja ekspedicija je za cilj imala preuzimanje podataka i reprogramiranje data-logera koji prate vodostaj. Paralelno sa ovom tekla je i ekspedicija Cavex tima. Takodje se nije uspelo sa ronjenjem. Oprema je snesena ali se ronilac razboleo :-(

Ivestaj nije zavrsen a do tada se mozete informisati na

http://www.gilyn.lt/en/News/News.html

http://www.istrazivaci.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=961&Itemid=502

http://www.wildserbia.com/sr/voronya2010

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Pet Mar 11, 2011 8:49 pm

galeriji Muzeja Železnica Srbije,

Nemanjina br. 6. Beograd

18. Marta sa početkom u 19 časova

POZIVAMO VAS

NA OTVARANJE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA I PREZENTACIJU EKSPEDICIJE

"PUT U SREDIŠTE ZEMLJE"

KRUBERA VORONYA - NAJDUBLJA JAMA NA SVETU

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od perop taj Ned Mar 13, 2011 11:28 pm

U galeriji Muzeja Železnica Srbije,
Nemanjina br. 6. Beograd
Urke je pitao za logistiku ronjenja u Voronji, pa evo bice prezentacija expedicije u Voronju :

18. Marta sa početkom u 19 časova

POZIVAMO VAS
NA OTVARANJE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA I PREZENTACIJU EKSPEDICIJE

“PUT U SREDIŠTE ZEMLJE“

KRUBERA VORONYA - NAJDUBLJA JAMA NA SVETU
Ekspediciju predstavlja: Ivan Nastić

Kroz slajdove i fotografije koje su zabeležene na putu ka „dnu sveta“ kroz Rusiju i Abhaziju svi zainteresovani moći će da vide kako izgleda istraživanje najdubljeg speleološkog objekta na planeti i kroz šta sve moraju da prođu speleolozi da bi se spustili u mračne dubine ove jame.

Postavka fotografija i izložba “Put u središte Zemlje” će biti dostupna svim građanima u galeriji Muzeja Železnica Srbije, Upravna zgrada Železnica Srbije, Nemanjina br.6 u periodu od 18. Marta do 1. Aprila (radnim danima od 9h do 16h).

Zastava Srbije zajedno sa zastavom Francuske prvi put se zavijorila na dubini od -2000m u najdubljoj jami na svetu 18. Avgusta 2010. godine. Krubera-Voronja predstavlja jedini speleološki objekat na svetu koji je dublji od 2km. Zvanična dubina je -2191m! Speleolozi pri odlasku u ovu jamu ponekad kažu da idu na dno sveta.

Od 5. do 27. Avgusta 2010. međunarodni ekspedicioni tim iz Litvanije, Irske, Španije, Francuske i Srbije predvođen litvanskim klubom Aenigma organizovao je novu speleološku ekspediciju sa ciljem da istraži do sada neviđene pećinske kanale Voronje. Ekspedicioni tim od 17 speleologa je ovog puta uspeo da završi istraživanja pećinskih kanala na dubini od 1400m, prikupi speleobiološke i geološke rezultate koji će poslužiti u naučne svrhe, kao i da ostvari izazovan sportski rezultat sa osvajanjem dubine veće od 2km (trenutni rekord Srbije, dvorana Game over -2080m, najdublja tacka do koje se moze stici bez speleoronjenja).

perop

Broj poruka : 32
Datum upisa : 05.03.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od perop taj Ned Mar 13, 2011 11:29 pm

Hm, izvini Matija nisam video da si vec poslao Wink

perop

Broj poruka : 32
Datum upisa : 05.03.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Petkovic Matija taj Pon Mar 14, 2011 12:39 am

Od viska glava ne boli Smile

Petkovic Matija

Broj poruka : 77
Godina : 28
Lokacija : Valjevo
Datum upisa : 28.10.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sifon na -Вороныа

Počalji od Sponsored content Danas u 6:43 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu